Čitam i Pečat i NSPM. Pečat jeste bacao drvlje i kamenje na razoluciju, još više na promenu iste, i u tome je bio isključiv. Vukadinović i Antonić su je branili, u pravu su i jedni i drugi, svako na svoj način. Ipak, ono što je u Pečatu jasno i glasno rečeno, jeste da će se ta rezolucija dramatično promeniti dok ne dodje glasanje u UN, i svedoci smo da se to upravo dešava, NSPM tj. Vukadinović je u svojim tekstovima podržao ovu rezoluciju, kao minimum minimuma, ali i on je potajno strahovao od njenog razvodnjavanja po ključnim stvarima, te takav čin nazvao " kapitualcijom". Kako su se predviđanja Pečat-a i rezerve NSPM-a, ostvarila, dalja rasprava između dve patriotske frakcije je bespredmetna. Mislim da je danas svima u Srbiji, jasno koje Boris Nejaki, i voleo bi da se te stvari javno, jasno i glasno saopšte javnosti.

Nije mi drago što se ionako malobrojne i neorganizovane, patriotske snage troše u međusobnom sukobu.

Nisam pristalica "revolucionarne" opcije. Mislim da "revolucija" nije izvodljiva u ovom trenutku, i da je, šta više, opasna. Protivnik je mnogo jači, uništiće nas. Zato mi je mnogo bliži stav prof. Antonića, koji se zapitao, šta drugo možemo da uradimo u ovom trenutku, osim da uzmemo puške.

Ljude koji u ovom trenutku zauzimaju beskompromisan stav ne mogu da opravdam, ni da razumem, zato što se njihovi smeli zaključci vrlo mnogo razlikuju od njihovih skromnih dela. Oni viču "izdajnik", "smena vlasti", a iza toga sledi - ništa. Ako je izdajnik, organizujte proteste. Preuzmite vlast. Zna se šta se radi sa izdajnicima. Ukoliko se radi o ljudima svesnim i pametnim, koji ne lupaju glavom o isti zid stalno, ja ovo jedino mogu da razumem kao shvatanje javnog prostora kao mesta gde ćemo svi jedni drugima da se izjadamo, izvičemo i da onda ostane sve po starom.

Međutim, ja mnogo više cenim bilo koji pokušaj da se nešto izvodljivo uradi u datom okolnostima. Zato prof. Antonić i prof. Vukadinović imaju moju podršku.

Ova javna rasprava o kojoj se toliko potencira meni je smiješna. Antonića ne pratim dugo, možda 2 godine, ali za to vrijeme na osnovu svega što sam pročitao, poštujem ga i kao čovjeka, patriotu, stručnjaka, intelektualca.

Međutim, pustimo sada to po strani. Evo prije jednog sata izašla je vijest da su "naši" usaglasili rezoluciju i podnijeli prijedlog u UN. Izgleda da će se ipak ona druga bolnija varijanta vašeg predviđanja ostvariti. Svo vrijeme sam se u sebi potajno (a iracionalno) nadao da ova vlast nije izdajnička. Pa možda i nisu, ali ako nisu otvoreni izdajnici onda su nevjerovatno nesposobni i jadni.

Moj prijedlog Antoniću za buduće pisanje je: kako da Srbija promjeni vlast? Kako da nam bude bolje ali BEZ PROLIVANjA KRVI? Kako da Tadić i stotine, hiljade ljudi koji su dio te mašinerije odgovaraju, a da se sa druge strane ne odreknemo hrišćanskih načela? Potrebna nam je hitna i efikasna promjena koja će stvoriti uslove i infrastrukturu za postepeno preumljenje tj. popravljanje naroda u atmosferi koja je bazirana na pravim vrijednostima... ali, kako?

Poštovani profesore, moram priznati da Vam je ovo jedan od najboljih tekstova. Svi mi koji čitamo NSPM treba da stavimo prst na čelo i da se preispitamo šta želimo i kuda smo pošli sa našim mislima. Nije lako, znam, ali je red da rasčistimo sami sa sobom. Profesor je u ovom tekstu dao neke smernice za razmišljanje. Posle toga sa Imperijom ćemo se lako ćerati, jer ćeranju kraja nema- kako reče jedan čoek na jednome mestu.
Iz teksta vidim da je profesor davno rasčistio sa sobom i zna tačno šta želi (a i šta ne želi, što je još bitnije), a i nas čitaoce želi da nauči misliti kritički.

Mediji saopštavaju - usaglasili smo tekst rezolucije o mišljenju MSP-a sa EU. Tekst bez rečenice o neprihvatljivosti jednostrane secesije, bez rečenice o dijalogu o svim spornim pitanjima; podnosimo jedan bezbojan, nikakav tekst, bez obraza i časti...
I bi fingirano...svo to suprotstavljanje nekakvoj Imperiji, beše samo predstava za široke narodne mase...i sav taj pristojni, razumni patriotizam, beše jedno zamazivanje očiju...Dakle, da upotrebim reči našeg kolege Đorđa Vukadinovića, mi smo "kapitulirali"...I šta sad moj profesore?
Zar se tako lako stavljaju "svi žetoni" na momka od 35 godina, ministra inostranih dela, čiji je najveći patriotizam dizanje tri prsta na utakmicama, na psihologa, predsednika države, koji nam objašnjava kako je ovo kompromisno rešenje, kao da smo svi "ometeni u razvoju"...zar se tako lako možete kockati sa svojim nesumnjivim akademskim i javnim ugledom i bilansom, stajući iza obične manguparije nekolicine neodgovornih ljudi koji nas vode pravo u bezdan...Gde nam je sledeća crvena linija? Vranje, Prokuplje, Novi Pazar, Subotica, Bečej? Čini mi se da nam je nešto mnogo rastegljiva...ta naša linija,
kao i vaša argumentacija...ne, ne radi se tu o nikakvim "sovama", već o elementarnom prepoznavanju
radnji koji idu u prilog našoj državi i onih koje su samo simulacija. Bojim se da ste svojim autoritetom, "debelo" zalegli za simulaciju, što i ne bi bilo ništa strašno da se ne radi o tako bitnoj stvari po Srbiju i srpski narod.

Hrabro kao i uvek. Svaka čast.

Nemojte se ljutiti na paranoične.
Previše puta nas je guja ujedala pa se svakog razuma bojimo.
Previše puta smo bili izdani pa lajemo na najmanji dah sumnje.

Svako ko nije glup ili kolaborator vidi šta se događa u ovoj zemlji.Svaki normalan Srbin i Srbkinja (ako nisu gl.. ili kolabo..) gubi strpnjelje i prisustvo duha.

Često nas više nose emocije nego razum. Činjenica je de razum precenjen a da emocije mogu biti opasne. A i jedno i drugo su nam neophodni da ustanemo. A najviše nam je potrebna Mudrost koja počiva u Veri i Tradiciji. Tu smo svi slabi. Bez Mudrosti nema ustajanja a kamoli stajanja, nego samo bauljanje po blatu i izmetu.

Jedna od tužnih Srbskih podela je ona na Karađorđevićevce i Obrenovićevce. I jedni i drugi misle da je samo njihva politika ispravna a oni drugi su budale. I nisu u pravu. Taj pristup je poguban po Majku Srbiju.

Srbiji su potrebni i jedni i drugi, koji će međusobno da se poštuju i uvažavaju. I najvažnije da se međusobno slušaju i razumeju.

O mnogim temama možemo i moramo SVI da se složimo, saborno da odlučimo.
Neka će teme ostati otvorene ali i njih ćemo iščivjati ako se poštujemo i čujemo.

Nije slučajno što u himnama molimo Gospodu i Svetom Savi za Slogu.

Mi dobrano frustrirani posmatrači često očekujemo više žestine u odnosu prema kolaboratorima. Nemojte nas kriviti za to. Čak i Vi gospodine Antoniću bi mogli ponekad da se naljutite.
Ipak pozdravljam Vaš trud da se bavite stavovima a ne ličnostima. Mogu kolaboratori ponekad, mada retko, nešto i ispravno da urade. I tada to treba reći.

Mislim da nisu očekivali takav pritisak, iznutra i sponja. Kao i njihovi prethodnici podviće rep a promena ili povlačelje rezolucije će biti još jedna u moru izdaja.

Nadam se da ćemo skupiti snagu da ustanemo.
Da nam za to neće trebati neko da kaže: "Eto Mene eto Vas....".

Bolje će zvučati: " Eto Nas eto Vas...."

Mislim da ovoliki pritisak otrežnjuje sve više glava i da ćemo to doživeti.

"Zbog svega toga, nudim vrlo jednostavan test, prost lakmus papir ispravnosti naše dve konkurentske teorije. Ako, naime, Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa "našim EU prijateljima" sastave drugu, "razumniju", javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti. Ako pak Tadić i Jeremić, i pored sveg ovog lomljenja ruke, ne povuku rezoluciju i ostani uporni u pokušaju da za nju obezbede većinu u UN, onda bi bilo lepo da, isto tako javno, zastupnici teorije o "fingiranju" i "kvislinzima" priznaju da su se ova dvojica naših političara, makar po ovom pitanju, usudila da suprotstave Imperiji. I da nisu baš potpuni "kvislinzi"."

Poštovani i uvaženi profesore, čini mi se da je lopta u vašem dvorištu!

Antonicu,

nemojte da preterujete i dramatizujete. Ne vidim razloga da patriote koji se mozda ne slazu sa Vama u vasoj podrsci zadnjim potezima vlasti nazivate autoritarnim, utilitarnin i patriotskim histericima. Vucela, koga nesto posebno ne cenim zbog zasluga iz proslosti, sasvim je razumno izlozio prirodu neslaganja sa Vama.Pa valjda i neslaganje sa Vama moze biti demokratsko i legitimno. Ruku na srce, nisam mnogo video da u zadnje vreme mnogo kritikujete vlast, iako sve vise i vise vodi pogubnu politiku. Naravno, i to je legitimno.Ali, po cemu bi ova opaska predstavljala zavist zbog vaseg ugleda i patriotsku histeriju.
Sve u svemu, sami ste napisali u Pecatu da bi promena nase rezolucije (koja je mozda bila patriotski razumna, ali svi koraci vlasti koji su doveli do nje nisu) bila izdaja i da bi vlast posle toga trebalo da ponese epitet kvislinska.Sada, posle propasti ove rezolucije a nakon izleta Tadica u Brisel, ste vi na potezu...ovo je ujedno i odlican povod da se patriotske razmirice stave pod tepih a nacionalna inteligencija ujedini protiv evroatlantista i laznih patriota.

Gospodine Antoniću,

Kao što sam mnogo puta do sad napisao, što na ovom sajtu, što na Politici (dok sam je čitao, a prestao sam iz istih razloga koji su Vas naterali da je napustite), Vi ste mi jedan od omiljenih autora čije tekstove rado čitam. To ste uglavnom bili do skora kada su počeli da se pojaljuju Vaši tekstovi nalik tekstovima koji mogu da se pročitaju na Blicu. To su tekstovi koji pokušavaju da opravdaju ono što se ne može opravdati, tekstovi koji me ubeđuju da ono što vidim svojim očima nije tako kako ga ja vidim, tekstovi koji meni do trećeg-četvrtog pasosa dovoljno podignu pritisak da moram da prekinem čitanje.

Šta je to što Vas navodi da pišete takve tekstove ja ne znam niti mogu da saznam s obzirom da se ne krećem u krugu ljudi u kojem se Vi krećete. Ove napade na Vas koje sam Više puta pročitao uzimam s debelom rezervom jer prosto ne mogu da Vas svrstam u red ljudi koji bi se tek tako okrenuli protiv stavova koje su koliko juče čvrstim argumentima zastupali. Međutim, primećujem neka opšta dešavanja na političkoj sceni Srbije (a ovde ubrajam i analitičare koji u ovome igraju važnu ulogu). Cela politička scena (čast izuzetcima) klizi ka onom polu gde se nalazi LDP. Na ovakav razvoj utiče više tesno povezana faktora koji deluju u nekoj sintetičkoj harmoniji.

Prvi je to što se na vlasti smenjuju stranke koje bi da se dokažu "zapadnim prijateljima" kako su oni za "saradnju", a kad krenu da ubiraju plodove svog dokazivanja bivaju demonizovani od strane "srpskih" medija koji su većinom u stranim rukama. Ovakvo iskorištavanje činilaca na našoj političkoj sceni postavlja neku normu ponašanja vlasti, t.j. neki orijentir političke scene koji ne odslikava jednu zdravu ravnotežu. Zato se neke nacionalno orijentisane NVO po automatici etiketiraju kao fašisti, iako s fašizmom veze nemaju.

Drugi faktor koji utiče na ovakav razvoj političke scene je ogroman broj Soroševih (hajde recimo da je on taj ko muti) satelita u vidu raznoraznih NVO, medija, partija, analitičara, itd. koji "galamom" ne dozvoljavaju da se uspostavi ravnoteža na našoj političkoj sceni. Zato recimo Blic češće izveštava šta misle Drašković i SPO nego Koštunica i DSS. Isto se tako na Tadića i Jeremića diže frka kako nisu dovoljno pro-EU u ovako delikatnim stuacijama kakva je nastala zbog ove blago rečeno kapitulantske rezolucije. A kada cela armija istomišljenika "zagrmi" kroz medije, čovek može samo da se sledi.

Treći bitan faktor je da fragmentacija političke scene (a svaka veća partija se malo-malo pa usitni) ide u tom smeru i pokreće ostale činioce da urade slično. Tako je LDP odvukao jedan broj glasača DS-a na krajnju ivicu i omogućio DS-u da preuzima nacionalno svesne glasače koji su tada bili okupljeni oko DSS-a (čije je glasače od sebe terao, blago rečeno, nekulturni Velja Ilić). SPS je (zajedno sa svojima) preko noći postao prihvatljiv partner EU, Socijalističkoj internacionali i ne-znam-ti-ni-ja-kome, moderna partija levog centra... Nešto kasnije se neverni Toma odvojio od (prilično ublaženog) SRS-a i postao veći eldepeovac i od samog Čede. Naravno, sa sobom je povukao jedan deo glasačkog tela SRS-a i DSS-a (verovatno ne zadugo jer je jako providan u svojoj nameri).

Četvrti faktor je masovnost. Svo ovo kliženje se dešava masovno, pod velikim pritiskom, i čovek se u takvoj situaciji lako zanese i ne primeti šta se događa. Ovo bih uporedio sa situacijom kada sedite u vozu na stanici. Dok Vaš voz stoji, onaj do njega krene, a Vama se čini kako je voz u kojem sedite krenuo na drugu stranu. Kada svi oko vas klize na jednu stranu, a vi stojite u mestu, odjednom se nađete na samoj ivici i polako postajete ekstremista. Otac pro-EU dela političke scene, Zoran Đinđić, je svojevremeno iznosio stavove kakve se danas ni Koštunica ne usuđuje da iznese.

Polemika kao polemika... neko ispadne pametan, neko manje pametan. Ali kada cinjenice potisnu reci i recenice, prostor za zakljucke ostaje veoma suzen. Rezoluciju Srbije, koju je gospodin Antonic, kao i njene tvorce, podrzao, Boris Tadic je, samovoljno i kapitulantski, izlazeci siroko izvan svojih ovlascenja, promenio i ponistio. Gospodine Antonicu, vi ste podrzali tu, sada nepostojecu rezoluciju, i njene autore. Ove veceri stigla je vest da je na stolu fakticka kapitulacija Srbije. Nadam se da je u svojim buducim tekstovima necete podrzati. Pogresili ste sto ste poverovali da predsednik Srbije stiti interese drzave Srbije. Ako ste iskreni i dobronamerni prema srpskim nacionalnim interesima, tu svoju gresku treba da priznate, a ne da polemisete. Vi ste na potezu.

Patriotizam vrlo cenim kao nešto što je deficitarno u Srbiji. To je i razumljivo, jer u Srbiji nije lako biti patriota, s obzirom da je Srbija nedvosmisleni gubitnik ovog našeg vremena. Obe ove grupe patriota pokazuju patriotizam na svoje načine. Naravno onaj ko je više u kontrolisanim medijima je sumnjiviji po prirodi stvari:)
Međutim, ima jedna zajednička mana obe grupe patriota, a to je da nedvosmisleno marginalizuju srpske ekonomske teme. Ne znam da li je ovo inercija od komunističkih vremena kada je ekonomija bila tabu tema, ili neki skriveni kolaboracionizam, ili pak lenjost. Ne znam kada je politika mogla da se odvoji od ekonomije na kojoj se zasniva. Dinkić nam sigurno neće razrešiti ekonomske probleme. Analize bi pomogle da shvatimo makar van glavnih medijskih tokova šta bi zapravo trebalo činiti, što je potreban prvi korak. Nije sve u slovima, ima nešto i u brojkama.
Čitam polemike o zviždanju na stadionu, ili gde je zarez u rezoluciji, ili ko je veći patriota, dok "agilni" sve rasprodaše.

Profesore Antonicu, jeste li procitali vesti? Usaglasili smo se izgleda sa EU. Izbaceno je pominjanje reci secesija?
Hocete li potvrditi da je sve bilo Tadicevo pozoriste i fingiranje?
Molim Vas da odgovorite.
S postovanjem, citalac.

Poštovani g. Antonić!
Nitko objektivan ne dovodi u pitanje Vaš i Vukadinovićev intelektualni i moralni integritet.
Medjutim ja Vam prigovaram na nedovoljnoj kritičnosti prema onima koji istupaju sa patriotskih pozicija, a za to nemaju dovoljno znanja, snage i petlje. Ovo se prvenstveno odnosi na Koštunicu koga je Imperija fascinirala kao zmija žabu, a sada na Tadića koji izigrava novog Miloša. Ovo ne opravdava ni nastojanje da se ne širi malodušnost na patriotskom "frontu".
Nitko na svetu ne može pomoći ekonomski i moralno destruisanoj državi kao što je Srbija, a Vi i kolega Vukadinović se, kao utopljenici, hvatate patriotske pene.
Dovoljno je što barem petnaestak godina "spašavate dušu", ali ispravljanje krive Drine prevazilazi svaku ljudsku, a time i vašu snagu.
Ne priliči intelektualcima vašeg kalibra da se prepuštate emocijama i "proklinjete" one koji ne brane srpsku nacionalnu stvar.
U konkretnom slučaju Tadićevog "usaglašavanja" s EU rezolucije o KiM u UN, izostavljanjem "osude secesije", predstavlja u stvari faktično "mirenje" sa istom i u suštini indirektno priznanje nezavisnosti Kosova.
Jasno mi je da se vama dvojici biti teško čisto analitički ocenjivati ovakav čin, ali kritički intelektualci moraju biti operisani od emocija, u svojim javnim istupima.
Dakle, mislim da većina čitaoca NSPM očekuje Vaše i Vukadinovićeve nove tekstove i istupanja na nivou primerenom vašem intelektualnom kapacitetu i znanju, tj. sa besprekornom dijagnostikom i prognostikom srpskih bolesti.

G. Antoniću,

u vašem tekstu "U čemu je spor" objavljenom na sajtu NSPM 26. kolovoza 2010. (www.nspm.rs/politicki-zivot/u-cemu-je-spor.html) ste napisali:

"Ako, naime, Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa „našim EU prijateljima“ sastave drugu, „razumniju“, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti."

Evo danas, 8. rujna 2010, čitamo da se baš to dogodilo - B. Tadić je pristao na sve što je EU tražila od njega te je izbacio sve one stavke iz rezolucije koje pokazuju protivljenje Srbije tzv. "nezavisnosti" Kosova. Evo čak i vaš kolega na NSPM g. Đorđe Vukadinović kaže da je "Srbija odstupila od svih bitnih stavova", te da su "Sva tri bitna stava (iz prve rezolucije) ili potuno izostala ili su temeljno redefinisana, a to se sve dešavalo nakon poseta i pritisaka diplomata iz Nemačka i Britanije, pa gorak ukus kapitulacije i popuštanja pred pritiskom postaje još jači" (ovo je objavila NSPM danas u Hronici 08. rujna 2010, link je www.nspm.rs/hronika/djordje-vukadinovic-srbija-odstupila-od-svih-bitnih-stavova.html)

Mene zanima hoćete li g. Antoniću održti riječ? To bi bilo mnogo korisnije umjesto što se upuštate u difamiranje onih koji kritiziraju "srpsku" vlast.

Poštovani gospodine Antonić,

pre dva sata sam se vratila sa odmora i odmah izašla na sajt NSPMa, gde me je dočekala lavina novih tekstova i informacija. Iako meni lično najmanje iznenađujuća,najteža mi je vest o menjanju teksta rezolucije, a najneočekivanija i najopasnija vest o hajci na Vas i Gospodina Vukadinovića. Obzirom da sam od obojice uvek očekivala nesebično, otvoreno i glasno pisanje, osećam potrebu da sada i ja, na isti način stanem iza Vas i Gospodina Vukadinovića. Spadam u one koji su dozvolili sebi da budu "vidoviti" kada je sudbina rezolucije u pitanju, ali ni jednog momenta nisam dovela u pitanje Vaš patriotizam, već me je zanimalo šta se to valja iza brega i šta ste to Vi i Bukadinović shvatili pre mene. Žao mi je ako sam svojom diskusijom i mrvicu doprinela da okuražim one koji Vas napadaju na ovakav način.

Narod kaze gde dodje sova to mesto opusti, ostane potpuno prazno i pusto.

Razumem ja ovu situaciju. I sam sam bio u sličnoj. U predvečerje sukoba u bivšoj SFRJ ja sam imao ideju da 1.treba prihvatiti borbu, 2. neprijatelje napasti žestoko, i 3. pobediti ih.
Verujte mi da i sad isto tako mislim, a mislim i da se moglo.
Ti moji stavovi su od strane srpskih zvaničnih autoriteta odbačeni, kako u Bosni, Karadžića, tako, odnosno pogotovu u Srbiji od Miloševića.
U postizbornoj koaliciji između SDA i SDS jedan od uslova je bio i eliminacija ekstremista, na tom spisku mislim da sam bio u samom vrhu.
Osećajući da će se baš tako desiti, a imajući bolje i iskrenije savetnike od Karadžića i Miloševića, ja sam se sam povukao, da ne pravim ni sebi ni njima nikakve probleme. Da sam se opirao bio bih zbrisan, ali ja sam prihvatio situaciju, i pomislio, daj Bože da su oni u pravu i molio sam se Bogu, iako nisam nešto puno religiozan, i palio sveće da uspeju u odbrani srpstva. Njihova koncepsija je bila jasna i izričita. Međunacionalne probleme Srbi treba da rešavaju dogovorom i pregovorima i popuštanjem. Što se sukoba tiče samo odbrambene akcije. Moram priznati da su bili dosledni. Nema ni jedne napadačke akcije koju su Srbi rukovođeni iz bilo kog centra sprovodili. Nijednom, nigde nisu napali. Možda par kontranaopada i to je sve.
A ja, ja sam dospeo na listu "neprijatelja" zajedno sa Draškovićem i sličnima koji su imali zadatak da KONTRIRAJU MIloševićevoj politici. Pa kad on kaže mir, oni kažu rat, kad on kaže pregovori, oni kažu napad. To je poznato. Verujte mi da me je više bolelo što sam razvrstan sa njima nego što sam bio odbačen.
Slična situacija je bila i sada, mada su Tadić i Karadžić i Milošević i dva sveta. Mislio sam da je Tadić sve uradio kako ne treba, ali da je Rezolucija bila u tim okolnostima super i podržao sam je i u svojoj glavi i u svome srcu i na stranicama NSPM.
Podržali su je i radikali u Skupštini, nisu DSS iz principijelnih razloga. NIje LDP iz razloga po principu Draškovićevog neprincipjelnog kontriranja...

Gospodine Antonicu, zelim Vam puno snage da izdrzite, kao i gospodinu Vukadinovicu i NSPM-u. Onaj necastivi napada najvise tamo gde je najcistije, iskusenja ne idu onome ko je postao rob svojih grehova. A o patriotama drugom prilikom, jer se po tom pitanju i u Crnoj Gori svasta desava na stetu srpskog naroda, da ne pricam o Republici Srpskoj gde jedan 'patriotski premijer' malo-malo pa Tadicu pomaze oko PR-a kad zagusti. A potonji pravo u Srebrenicu. Za nase 'patriote' je Dodik 'mnogo jak', a ja bih samo podsetio da je socijal-demokrata, crveni u dusi, kao i DS, clan Socijalisticke internacionale... Slavski obredi im dodju kao PR, kao marketinski trik, da li iko to vidi?

Hocu reci, to sto Vas napada svako ko stigne je ocigledan dokaz da ste na pravom putu. Neki bi rekli, dokaz je da ste krenuli s Titovog puta, sto njegovim duhovnim potomcima izaziva gnev, a nepismenim 'patriotama' necu trositi reci, jer oni nisu na vlasti, vec na najvecoj mogucoj margini.

Nazalost, nama ni 9. septembra nije kriv ni Vasington, ni Brisel, ni Karla del Ponte, ni Klinton, ni kriminalac Taci u Pristini, niko zivi. Krivica je u nama samima. Sve dok to ne shvatimo, propadacemo jos!

Neko je pomenuo nadu u jednom komentaru,čini mi se da je sa Tadićem i njegovim načinom pregovaranja nestala i zadnja nada.
Mi nudimo sve a dobijamo NIŠTA.

Koristiti mozak nije baš tako lako kao što nekima izgleda. Što je čovek stariji sve više uviđa da je čovek daleko od nekakve jednostavnosti i savršenosti.

Umesto da smo svi na demonstracijama, Vi sladostrasno uživate što je g. Antonić "raskinuo" s Pečatom, kao da je to neko zločinačko udruženje!
U ovako tragičnim trenucima po Srbiju, vi se još igrate četnika i partizana!

Poštovnai profesore Antoniću. Ne mogu da se ne saglasim sa vašim rečima. Ne mogu da se ne saglasim sa normalnim načinom razmišljanja. Sva podrška od moje malenkosti.

Samo Vas podsećam na ono što ste napisali ranije.

"„Ako Tadić i Jeremić povuku rezoluciju i ako sa „našim EU prijateljima“ sastave drugu, „razumniju“, javno ću priznati da je sve ovo sa UN i MSP-om, od 2008. pa sve do danas, bila najobičnija gluma, vešto fingiranje, predstava za narod, a da su Tadić i Jeremić najobičniji kvislinzi, lažne patriote i prevaranti“.
"

Dakle ipak ste Vi na pitezu.

Ne radi se o nikakvom "udruženju za brisanje granica i naroda, kulturnog i svakog drugačijeg identiteta" niti će oni nama uzeti "dušu, čak i onima koji nisu spremni da je prodaju za privid patriotizma". To je ono što oni žele da vi mislite! A zapravo će oni nama uzeti šume, rude, plodnu zemlju, pitku vodu, otoke, morsku obalu... To njima treba! I zato svo ono zaduživanje država do guše koje vidimo svugdje u istočnoj Europi, i zato sprovođenje one neoliberalne politike u Europi od 1991. naovamo (a u Srbiji od 2000. tek poslije bombardiranja iz 1999. i poslije svrgavanja S. Miloševića tzv. "obojenom revolucijom" koju su financirali zapadni imperijalisti)! Ne trebaju njima nikakve duše! Imaju oni dovoljno nezaposlenih i gladnih duša kod sebe.

Duša me boli kada vidim da se i u ovom slučaju potvrđuje ona čuvena narodna o dva Srbina i tri partije.
Neshvatljiv i bezuman je razdor u nacionalnom političkom korpusu.
I to sada kada nam zemlja liči na trulu lešinu od koje svaki lešinar traži komad za sebe na opšte veselje i neskriveno zadovoljstvo domaćih "poklonika realnosti".
Pa šta ćemo onda, kada se svi isposvađamo međusobno.
Pa zar zaista neko može zbog jednog teksta da sumnja u patriotizam Vukadinovića i Antonića. Posle svega zaista fantastičnog što su do sada napisali.
Sa druge strane, neću da pljujem ni po Vučeliću, ako Pečat makar malo doprinosi buđenju nacionalnog duha i jača otpor protiv kapitulantske "bezalternativne" politike.
Ovde sada zaista nije bitno ko je "devedesetih sarađivao sa Sorošem", a ko se sa druge strane istih tih "devedesetih" obogatio, pa se sa stanovišta bogataša, sa tompusom u ustima bori za "radnička prava" i "levičarske ideje".
Sve je to nebitno u odnosu na uzvišenu ideju o Srbiji. Sve te optužbe su trice i kučine koje ne predstavljaju ništa u odnosu na opštu stvar kojoj svi treba da doprinesu, ko koliko može i zna.
Svako ko doprinosi politici "nemirenja sa realnošću", ko na svet gleda uspravno, kako dolikuje čoveku a ne iz perspektive gmizavca, ko podržava ideju da jedino Srbija nema alternativu, moj je brat.
"Gde jedinstvo vlada, tu stanuje Bog", citira često možda i najumniji živi Srbin i intelektualac najplemenitijeg kova, moj duhovni otac, akademik Dragan Nedeljković.
Takođe, on često citira i Despota Stefana Lazarevića rečima: "Ljubav sve prevashodi".
Manite se trivijalnosti, ličnih ambicija i sujeta.

Gospodine Antoniću, očekujemo od Vas da ispunite
svoje obećanje i date svoj komentar o do sada
najsavršenijem aktu veleizdaje( high treason) Diktatora Borisa
Tadića i njegove nesuvisle diktatorske ekipe .
Za provođenje ovakve " politike ", nisu potrebni
ni Izbori ,ni " demokratija ",ni bilo kakav oblik
Vlasti.

Onom anonimusu koji se meni obratio:

Javite mi tačan datum, vreme i mesto tih vaših "demonstracija" i rado ću se odazvati!

Već sam odlazio na nekoliko njih, i nisam se nagledao ničeg posebno pametnog, osim što sam upoznao par jako dobrih rodoljuba, koje ovim putem pozdravljam!

Što se tiče "četnika i partizana", projektujete na mene vaše "rođene" podele, tj. NSPM su valjda "četnici", a "Pečat" onda "partizani"? Ili obrnuto? Nemojte... ja to nikada nisam izjavio nigde, već samo smatram da je deo autora koji pišu za "Pečat" preterao i istresao se, umesto na Vlast, na "dvojac ronina" sa NSPM-a.

-----

Naravno da obojica "ronina" imaju moju punu podršku oko svojih stavova, jer sam uveren u njihove iskrene namere, ali ZNAM da oni nisu "štof" za neke buduće nezavisne kndidature u srpskoj politici. Ne zameram im previše, teško je plutati u ova crna vremena.

No, možda sada, kada su ostavljeni od obe strane (leve i desne) na cedilu, izvuku pravilne zaključke i pokrenu "makar nešto".

Uvaženi profesor Antonić je svakako u pravu nalazeći da je u međusobnoj polemici patriotskih snaga višak strasti blizak manjku pameti. U to ime uzimam slobodu da Ga zamolim da nas ne sortira i ne deli po kategorijama i ne kvalifikuje nas, jer je i to, uprkos uljudnom tonu, ipak dolivanje ulja na vatru.

Bez obzira na to da li smišljeno ili spontano, DS i LDP nastupaju u dve kolone, potpomognute s bokova dobro koordinisanim nevladinim sektorom. A zašto bi nastupanje patriota u više kolona predstavljalo greh? Pod uslovom koji se podrazumeva, međusobnog uvažavanja, kulturnog dijaloga i razmene argumenata rad njihovog brušenja i možda sažimanja.

Ovo tim pre što ni jedna od patriotskih opcija niti piše, niti briše rezolucije. Kao što ne kreira ni unutrašnju rastakajuću i pljačkašku, ni spoljnu kapitulantsku politiku.

Bravo genije! Gospodine Antonicu, Vi ste genije. Drugacije reci ne mogu da nadjem i upotrebim u ovom komentaru.
Srdacni pozdravi i samo napred, budite sigurni da vi imate najverniju publiku. Nesto kao navijaci KKPartizana, samo 10 puta bolje...

Aninimuse, javio mi je "B92"... ili beše "Radio Indeks"?

Mada, nisam shvatio šta me pitate?

Steta da se intelektualno najposteniji politiski analiticar nadje na nepredvidjenoj vetrometini.Secam ga se kao osnivaca socijldemokratskog saveza s kraja osamdesetih da je bio nenametljiv,ali vrlo postovan.Svaka mu je bila briga za coveka.Ovako da mu se vraca,stvarno nema smisla,posebno ne od levicara i vlasnika Pecata.

Pa biti socijaldemokrata može samo neka naivčina. Ideja socijaldemokratije – privatna svojina, privatna proizvodnja, društvena raspodela – moguća je samo dotle dok privatnik na to pristaje a on na to pristaje dok mora, tj. dok su granice manje više zatvorene ili, stručno rečeno, dok nije liberalizovan protok kapitala. Onog trenutka kad se to desilo, a to je bilo početkom 80-ih, kapital je počeo da beži iz socijaldemokratskih država. To je bio kraj „trideset veličanstvenih“, perioda od 1945. do 1975. kada je u Zapadnoj Evropi zbog fašističke prošlosti uoči Drugog svetskog rata i prisustva socijalističkih država na istočnim granicama posle Drugog svetskog rata, uspostavljena socijaldemokratija. Sada je tome došao kraj. Jedini realno mogući sistemi su: privatna svojina, privatna proizvodnja, privatna raspodela ili – društvena svojina, društvena proizvodnja, društvena raspodela. Pa ko šta voli.

Ali ne, ipak je mnogo lakše ići putem koji su nam zapadne sile ranije utvrdile – otvoreno izdajnička vlast vs. pacifikovani SNS, nego se suprotstavljati imperiji u onim stvarima koje su joj zaista bitne.
I na kraju želim samo da pomenem da ću svoj glas na izborima, dosledno sopstvenom stanovištu, dati SRS-u, i to ne iz prevelikih ličnih afiniteta, već upravo iz razloga što su oni danas jedina politička opcija kod koje nema ni naznake o saradnji sa zapadom.

I ja ću glasati za SRS, s tim što od političara prisutnih danas na političkoj sceni Srbije za Predsednika bi mogao da figurira jedino Koštunica, dok se ne oformi neko mlađi i poletniji, ali u ovoj "ponudi" nema ko drugi.
Međutim, mislim da je u sagledavanju političke i svake druge situacije potrebna nova klasifikacija. Postoji podela na prvosrbijance i drugosrbijance, rusofile i pobornike Imperije, prozapadne i pronesvrstane, moderne i nemoderne, seljake i građane, i konačno patriote sa i bez naglašenog J i demokrate.
Nijedna od tih podela ne označava suštinu ni osobine grupa koje okupljaju. Pokušaj da se patriote ili pogrdno patriJote predstave kao nekulturni i neobrazovani, neuki i neinformisani se pretvorio u svoju suprotnost. Paradigma te zablude je na primer odnos Gordana Čomić i Aleksandre Jerkov i Jelena Trivan sa jedne i Marina Raguž ili Elena Božić Talijan ili Lidija Vukićević sa druge strane. Čomić bi trebla po toj podeli da bude primer tolerancije, urbanosti, širokih nazora, moderna, simpatična i relaksirana u komunikaciji, "svetska" u smislu sposobnosti da se adaptira na visoko sofisticirane okolnosti, a Marina sve suprotno od toga. Kad tamo, a ono međutim. Sve obrnuto.
Danas u Srbiji postoji PROSLOVENSKI orjentisan deo javnosti, to je šire od samo srpski ili samo ruski, lično sam uveren i da su bosanski, srbijanski i makedonski muslimanio naši, to jest SLOVENI, a sa druge strane koalicija PRONEMAČKI I PROTURSKI orjentisanine javnosti koja smatra da mi PROSLOVENSKI orjentisani ne treba da budemo politički ni bilo koji drugi faktor nego beslovenski puk kojim će oni da upravljaju.
U tom smislu se puno lakše odrediti na primer i prema DS-u i prema SNS-u nego raspravljati da li su oni patriote ili lažne patriote, ili su evropljani ili lažni evropljani. Šta me briga za njihovo evropejstvo i patriotizam. Briga me je imamo li mi SLOVENI pravo na državu i subjektivitet. To je kriterijum. Ostalo su manje ili više bitni detalji.

Ne mogu reći da mi nije drago.

Lagao bih.

Pitam se samo kako niste ranije shvatali da ćete i Vi doći na red?

Kad prežvaću i ispljunu Vas preći će na nekog bližeg.

Zatim na Vučelića i ostale ( za sada ) još uvek pravoverne i dokazane patriJote.

Kako mislite da završava neko ko je dovoljno drzak, pretenciozan i nevaspitan da premerava i ocenjuje nečiji patriotizam?

Ostaje sam , izneveren i odbačen, sa osećanjem da su ga svi izdali.

Nisu se ponašali onako kako je ON - patriJota očekivao da se ponašaju.

Razmišljali su svojom glavom i iznosili svoje stavove ?!

Ima li teže i gore izdaje?


Dakle – o tome se vde radi Antoniću, a ne o ideologiji, političkim stavovima ili interesima države.

Pa recite - zar bi u bilo kojoj civilizovanoj sredini, sa makar tračkom razuma jedan Vučelić mogao da slovi za patriotu i osobu od kredibiliteta?

Reče neko – svako gurenje prsta u oko je dobro ( šta god bilo – ne zanima ga )

Bolesna svadljivost, inaćenje, pakost, slepi gnev, zloba, podlost i mržnja prema drugom i drugačijem – to je ono što je naš problem ( u ovom trenutku Vaš i to veliki ) .

A problem je zato što se ovde to nekada ( a vidimo i sada u tragovima ) smatralo patriotizmom.

Ko je još osim Vas lično ( „ nataša“ ) na toj Vašoj „proslovenskoj“ strani?
Koji narodi i države u Evropi i bivšoj SFRJ su slovenskog porekla?
Ima li ih?
Ima li ih u UN ?
Je li se neko izjasnio protiv modifikovane rezolucije i zašto nije?
Je li se ikada igde deklarisao kao „proslovenska“ struja?
Je li ikada dao podršku ili pomoć Miloševićevom zlikovačkom režimu, zlodelima koja je činio?
Je li ikada pružio ikakvu pomoć za njih ( Vas – pošto vidim da se hvalite učešćem u sramnim događajima) ?
Kako to da su SVI Slovenski narodi ćutke gledali kako im „braću“ bombarduje jači, ne mrdnuvši prstom?
Postoji li ikakva „proslovenska“ pozicija u stvarnosti ili je ona samo u Vašoj glavi?

Ne postoji „nataša“.
Kao i posle svakog rata postoje dve strane.
Pobednici i gubitnici.
Zahvaljujući slepom i nesposobnom Vođi i jednako slepim sledbenicima ( u koje se Vi sa ponosom svrstavate ) mi smo i kao narod i kao država jasno i nedvosmisleno svrstani u ovu drugu grupu.
Osim poraza nosimo i sramotu i ljagu ratnih zločina koju ste nam Vi i Vaš vođa nalepili za svagda svojom bezumnošću i mržnjom o kojoj pisah u prethodnom komentaru.
Na toj ste Vi poziciji „nataša“, na poziciji poraženih i promašenih, na poziciji onih koji u nedostatku spoljašnjih neprijatelja počinju međusobno da se kolju i optužuju, a ne nikako na nekoj umišljenoj „proslovenskoj“.

Ovo što se čita na ovim i stranicama „Pečata“ samo je ostatak sumanutog totalitarnog rata protiv „izdajnika“ , „stranih plaćenika“ i „unutrašnjih neprijatelja“ u glavama likova koji više odgovaraju Orvelovim junacima nego Evropi u dvadesetprvom veku.

O, to nam se Dragan Todorović doselio!
Biće veselja;)

Mržnja je jedan psihološki fenomen koji je u nauci o čoveku smešten između normalnog i patološkog. Normalna je jer uvek ima razlog, bilo opravdan bilo neopravdan. Patološka je jer redukuje ne samo sagledavanje celine života nego redukuje i ljudske mogućnosti, da voli, da radi, da uči i oseća. Destruktivna je.
O Slovenima. Sloveni su grupa evropskih naroda koja je baštinik ne samo skoro svih resursa, dakle bogatstva Evrope, nego i mnogih kulturnih, civilizacijskih dostignuća u istoriji. Takođe kad se pominje pobeda i poraz, Sloveni su grupa naroda koja je u istoriji bila perjanica borbe protiv civilizacijskih zala i pošasti, kao što je na primer nacizam. Na individualnom planu Sloveni se smatraju vrlo talentovanim kako za nauku i umetnost tako i za sport. Ako ste bili u Americi, kad vidite na primer u Nu Jorku nekog nadprosečno zgodnog i lepog čoveka ili ženu budite sigurni da je Sloven.
Sloveni nisu jedinstveni. Razlikuju se po veri, ima ih pravoslavnih, većina, muslimana i katolika, ima i drugih, na primmer menonajta, neznate vi šta je to. Razlikuju se po nacinalnosti, Rusi, Poljaci, Slovaci, Srbi, Hrvati. Razlikuju se i po političkim ubeđenjima. Neki su monarhisti, neki komunisti, neki republikanci. U istoriji su se često sukobljavali sa germanskom grupom naroda i sa turskom. U direktnim otvorenim sukobima su uvek pobeđivali, međutim, neprijatelji slovenskog roda su često na osnovu razlika, koje su i normalne i poželjne, često izazivale sukobe unutar slovenskog korpusa. U tim periodima zla i patnji neki Sloveni bi se stavljali u službu germanskog ili turskog interesa, iz straha interesa ili zavisnosti. Poznato je da Albanci svoje saradnike ne plaćaju novcem nego heroinom.
Meni lično ne smeta što je vaša pozicija proalbanska ili proaustrijska, eto vam ih, smeta mi što sebi dajete pozitivna, a nama Slovenima negativna određenja. To se zove rasizam i to je zabranjeno.

Svaki pozdrav i podrška demokratskom patriotizmu! Zaista.
Onaj drugi, kojim smo zasipani devedesetih a i danas je naveliko prisutan, poriče mogućnost da bilo ko drugi bude u pravu - samo su oni patriote. To je toliko tupo i nisko da se zaista nemojte objašnjavati sa njima. Dobro ih je nekada spustiti, ali ne trošiti previše energije.

Antonić i Vukadinović plaćenici Tadića i Jeremića! Ma, zaista. Izlišno pričati o tome. Ali ja sam mnogo veći podržavalac sadašnje spoljne politike (i Jeremića i Tadića - da, pišem to i posle promene Rezolucije) i volela bih da i drugi budu :).

Nego, ja bih malo o pravim stvarima.
Što se tiče izjave o demokratskom patriotizmu, da se priznaje pluralizam snaga koje se bore za nacionalne interese, to je OK. Međutim, problem nastaje kada ljudi vide drukčije nacionalne interese. Tu dodatni problem predstavlja Vaša definicija moralnog, tj. da postoji jasno moralno jezgro patriotizma koji se svodi na "vidovdansku etiku", tj. spremnost na "ličnu žrtvu" i "podređivanje materijalnog i prolaznog večnom i duhovnom". E sad, ovo je već jedan filosofski idealizam, gotovo ontološko određenje, neka forma Platonizma valjda. Da li to znači da Vi odričete nacionalizam onima koji ne podređuju materijalno duhovnom? Zar i oni nemaju pravo da budu nacionalisti? Ja poznajem platoniste koji baš naprotiv smatraju da je vrhunski nacionalni interes Srba da se okrenu od idealizma (ideja o pravdi, istini...) ka materijalnom, čisto u smislu preživljavanja samog jezgra nacije, tj. živih ljudi, i buđenja nacije - okretanje ka efikasnosti. Stoga, držim da je moje viđenje, da treba balansirati u spoljnoj politici, ponekad se povući, ponekad biti čvrst, a sve zbog postizanja krajnjih ciljeva ("cilj opravdava sredstvo") veoma nacionalno odgovorno, dok, naprotiv, oni koji beskompromisno insistiraju na borbi za ideje i pravdu su često nacionalne ubice (setimo se bespotrebnih žrtava u svetskim ratovima). Zašto i moj stav ne bi bio patriotski? :)

za Bojan Todorovic ;

Vi ste Bojane, obojeni žutom .A žuta je ,u duginom
spektru, samo nijansa bijele . Artur Rimbo i njegova
škola mišljenja, poistovjećuje bijelu sa slovom A.
Iz čega se nameće neminovno naravoučenije :
Vi ste Bojane, na samom početku !